Predmet #: SCP-001
Objektna klasa: Sigurno
Specijalne procedure zadržavanja: SCP-001 je potrebno držati zaključanim, zajedno sa svim podacima koji se odnose na njega, unutar Primarnog arhivskog trezora na Podnivou 1 Institucije 10. Trezor je izrađen po meri, od armiranog betona i čelika, vertikalne osmougaone prizme (pogledati Dodatak U za pune šeme) sa 2000 kg teškim pristupnim portalom debljine 0,9 m na plafonu. Raspored zaključavanja treba da bude klasifikovan i dostupan samo dr J. Mirskom. Pristup je uslovljen autorizacijom sa tri faktora (npr. kartica + otisak prsta + šifra). SCP-001 je jedan od najsigurnijih objekata koji Fondacija poseduje i ove mere su prvenstveno namenjene za sprečavanje krađe.
Opis: SCP-001 je glatki, crni, savršeno elipsoidni (~ 15,1 cm x 15,4 cm x 16,5 cm) dragi kamen od oniksa sa crno-belim šarama. Omotan oko spoljašnjosti objekta, obuhvatajući njegov ekvator i oba pola, nalazi se složen i slojevit fraktalni filigran od zlatnog metala. Zlato se izvija u široke poteze na onome što se danas obično smatra za donji ili „južni“ pol predmeta, ali sa povećanjem „geografske širine“ uzorak postaje sve zamršeniji. Blizu „severnog“ pola, takođe nazvanog „bravom“ ili „singularnošću“ (videti izveštaj o akviziciji, niže), složenost šare postaje kompleksnija od onoga što optički ili elektronski mikroskopi mogu razaznati. Dalja istraga čeka napredak u tehnologiji mikroskopije.
Dragi kamen neprekidno emituje malu količinu (~ 34,5007 do 34,5010 mW) toplotnog zračenja u mikrotalasnom opsegu. Zbog ovoga zlatna filigrana je topla na dodir. Belo išarano područje emituje više zračenja od područja crnog oniksa.
Osim ovoga, SCP-001 je potpuno neaktivan. Neprobojan je za sve oblike elektromagnetnog i teškog zračenja i za sada je neuništiv (pogledati dnevnik Projekta Pluton, niže). Njegov sastav od oniksa i zlata je pretpostavljen pomoću vizuelnog pregleda, jer se pokazalo da je uzimanje uzoraka za hemijsku analizu nemoguće.
Glavni dnevnik Projekta Pluton
Sledeći eksperimenti nisu uspeli da otvore SCP-001:
- konvencionalno obijanje brave
- napad grubom silom pomoću čekića, dleta, kovačkog čekića, rezača vijaka, gorionika za varenje, testere i sl.
- održivo zagrevanje do 5000 stepeni celzijusa u industrijskoj peći (objekat je odražavao svu toplotnu energiju, nije se zagrejao)
- direktna primena industrijskog lasera za rezanje (~ 160 kW / cm2 koncentrisano na „bravu“) (artefakt je odrazio svu energiju)
- kompresija u stegi, drobilici za automobile, dijamantskoj hidrauličnoj presi (sve uništeno)
- primena korozivnih kiselina i drugih visoko-oksidirajućih jedinjenja (nema reakcije)
- detonacija plastičnog i čvrstog eksploziva snage ekvivalentne do 0,5 kt dinamita iz neposredne blizine (nema efekta)
- detonacija atomske bojne glave snage ekvivalentne sa 15 kt dinamita iz neposredne blizine [autorizaciju retroaktivno dao dr Mirski] (nema efekta)
Projekat Pluton se odmah otkazuje. - Dr Hak
Projekat Pluton je aktivan sa punom podrškom resursa Fondacije - Dr Mirski
Izveštaj o akviziciji SCP-001
Najraniji zapis o SCP-001 nalazi se u rukopisu škotskog aristokrate Ser Edvin Janga, 3. baroneta (1611-1677). Kao što je bilo uobičajeno u to vreme, Jang je držao „Kabinet zanimljivosti“, malu sobu sa artefaktima neodređenog porekla poput skulptura, očuvanih bića i drangulija. Jangov rukopis sadrži reference na njegovu kupovinu iz 1654. godine „'ednog kamenog dr'gulja od oneksa i filigranskog zlata, najboljeg racionalno mogućeg“ tokom putovanja preko Mesopotamijske pustinje. Rukopis ukazuje na to da je SCP-001 pronađen zakopan u ruševinama „gorkog, prokletog mesta, starijeg od dana“, ili onoga što je Jang smatrao hramom „strašnog boga smrti“. SCP-001 je pronađen u kamenu u središtu četiri ogromna runska kamena. Jangov rukopis sadrži skicu najčitkije strane najsačuvanijeg kamena, ali nije uspeo da pročita rune ili da nađe učenog čoveka koji bi ih mogao prevesti.
Jangov izveštaj o svom putu do mesta ruševine je nepotpun. Ruševina još uvek nije locirana.
Jangovi „izbori radoznalog porekla“ ležali su u skladištu nekoliko vekova nakon njegove smrti. 1805. godine njegovi potomci poklonili su SCP-001 Škotskom nacionalnom muzeju u Edinburgu. Kustosi muzeja smatrali su SCP-001 drevnim, krhkim i neprocenjivim primerom drevne sumerske obrade metala. Zbog toga nisu uspeli da otkriju njegovu anomalnu toplinu, neuništivost ili nemoguću konstrukciju mikroskopskih razmera. Oni su, međutim, mogli da identifikuju rune na Jangovoj skici kao tercijarne sumerske klinaste slike, iz oko 3400. p.n.e. Moguć je samo delimičan prevod:
sa gubitkom i ????? mi/ja ?????? [imenica] Apaht [verovatno lična imenica] na njegovom kraju/konačnosti ?????????? sreća + trajnost [moguće 'zaštita']
Gospodin Mekendliš, koje je izvršio prevod, je naglasio:
Čini se da je ovo neka vrsta uroka ili „čarolije zadržavanja“. „Apaht“ je naziv onoga što je zatvoreno u dragulju.
SCP-001 je konačno postavljen u polutrajni izlog 1949. godine.
2003. godine, osoblje Fondacije primetilo je da išarani beli uzorci na površini SCP-001 liče na kosmičku mikrotalasnu pozadinu, uzorak mikrotalasa koji obuhvata čitav svemir koji se može posmatrati, kako je mapirana od NASA-ine sonde za mikrotalasnu anisotropiju Vilkinson ranije te iste godine. Detaljniji pregled pokazao je da su dva uzorka identična. SCP-001 (zajedno sa rukopisom baronet Janga) Fondacija je odmah kupila putem frontovske organizacije i prenela u Instutuciju 10 gde su dr K. Hek i dr J. Mirski izvršili početnu rutinsku analizu.
Istraživanje se nastavlja pod pokroviteljstvom dr Mirskog, jer je dr Hek nedavno napustio Fondaciju.
Jangov rukopis takođe uključuje nekoliko detaljnih skica SCP-001. Na jednoj od skica prikazan je mali ukrašeni predmet nalik ključu ugrađen u njegov „severni pol“. Ključ nije pronađen.